Uspon i pad Slobodana Miloševića, 1988-2000.

Od 1988. do 2001. desilo se mnogo toga zbog čega su Srbija i Beograd postali poznata mesta na političkoj karti sveta. Tokom 1988. serijom medijskih manipulacija nacionalnim osećanjima građana došlo je do ustoličenja Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Saveza komunista Srbije, kao novog srpskog nacionalnog vođe. Bilo je to vreme velikih isceniranih mitinga na ulicama srpskih gradova, kada je komunističko rukovodstvo zloupotrebilo brigu građana za položaj Srba i Crnogoraca na Kosovu i Metohiji.

Još uvek nedovoljno jaka, srpska demokratska opozicija je tek 9. marta 1991. na Trgu Republike uspela da organizuje prvi veliki opozicioni miting protiv Slobodana Miloševića. Preko 50.000 demonstranata policija je rasterivala vodenim topovima i suzavcem, a tokom večeri na ulicama glavnog grada pojavili su se i tenkovi.

Pobedu opozicione Kolacije "Zajedno" na lokalnim izborima u novembru 1996. režim Slobodana Miloševića nije želeo da prizna. Zato su organizovani svakodnevni protesti građana i studenta, koji su trajali sve do februara 1997.

Septembra 2000. održani su savezni i lokalni izbori. Na izborima za predsednika SRJ pobedio je kandidat koalicije Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica. Zbog nepriznavanja rezultata, 5. oktobra došlo je do protesta protiv režima Slobodana Miloševića, na kojem se u Beogradu okupilo više stotina hiljada ljudi. Demonstranti su posle sukoba sa policijom osvojili i zapalili zgrade Savezne skupštine i RTS-a. Slobodan Milošević je tek sutradan priznao poraz, a 24. oktobra je formirana prelazna Vlada Srbije koja je trebalo je da obezbedi funkcionisanje zemlje do vanrednih parlamentarnih izbora. Slobodan Milošević je zbog zloupotrebe službenog položaja uhapšen 1. aprila 2001. godine, a 28. juna je izručen Tribunalu u Hagu, zbog optužbi za zločine u toku građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji.

NATO bombardovanje, 1999.

NATO je 24. marta 1999. u 20 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SR Jugoslaviji. Kasnije su se vazdušni udari bombama i krstarećim raketama proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri... Ekonomski eksperti procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Gađani su i ciljevi u samom centru Beograda, a za skoro tri meseca bombardovanja samo par dana i noći je bilo bez vazdušne uzbune.

"Kumanovski vojno-tehnički sporazum" o prekidu ratnih dejstava i povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije potpisan je 9. juna 1999. Rezolucijom UN broj 1244 Kosovo i Metohija su stavljeni pod upravu UNMIK i KFOR. Režim Slobodana Miloševića je čak i ove najtragičnije trenutke u novijoj istoriji srpskog naroda koristio za bezočnu partijsku medijsku propagandu i obračunavanje sa političkim neistomišljenicima. Okončanje rata i ulazak NATO trupa na Kosovo i Metohiju medijskim manipulacijama predstavljani su kao velika pobeda.

Novi početak, 2000-2003.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji održanim decembra 2000. pobedila je Demokratska opozicija Srbije. Novi predsednik Vlade Srbije postao je dr Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke.

U januaru 2001. SAD su ukinule spoljni zid sankcija SR Jugoslaviji, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope odobrila SR Jugoslaviji status specijalnog gosta. Tokom 2001. obnovljeni su i diplomatski odnosi, kao i članstvo SRJ u međunarodnim organizacijama. Maja 2002. dinar je ponovo postao konvertibilan. Februara 2003. stvorena je Državna zajednica Srbija i Crna Gora, sa Beogradom kao administrativnim centrom.

Prilikom ulaska u zgradu Vlade Srbije, 12. marta 2003. ubijen je predsednik Vlade dr Zoran Đinđić. Proglašeno je vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije. Aprila 2003. Srbija i Crna Gora primljena je u Savet Evrope.

Beograd - Grad budućnosti južne Evrope

Na takmičenju za evropske gradove i regione budućnosti, koje organizuje časopis „Financial Times”, Beograd je 16. marta 2006. proglašen za „Grad budućnosti južne Evrope”. Nagrada predstavlja i preporuku najpoznatijeg ekonomskog lista na svetu za lokacije u koje treba ulagati. Kategorije i kriterijumi po kojima stručni žiri odlučuje su ekonomski potencijal, troškovi poslovanja, ljudski resursi, transport, informacione tehnologije i telekomunikacije, kvalitet života za strane ulagače, kao i najbolja promotivna strategija za privlačenje direktnih stranih investicija.